BIO JE LIJEP I SUNČAN DAN – autorski projekt rediteljke Tanje Miletić Oručeić baziran na istoimenoj knjizi zapisa sećanja gradjana Sarajeva na početak ratnih operacija 2.maja 1992. godine, u izdanju Fetivala MESS u okviru projekta Modul Memoria – produkcija S.A.R.T.R – SARJEVSKI RATNI TETAR – gostovanje na Daniima Sarajeva u Beogradu – Jugoslovensko Dramsko Pozorište- Scena Bojan Stupica – ponedeljak, 13.maj 2013.
BEZ MRŽNJE I OSVETE
Manifestacija Dani Sarajeva u Beogradu, pre sedam godina, kad je prvi put održana kao vrlo složen i bogat program Inicijative Mladih Za Ljudska Prava, mreže nevladinih organizacija, koja pokriva skoro ceo prostor bivše Jugoslavije – bila je pravo osveženje u smislu izbora aktivnosti, predstava, filmova, diskusionih panela, koji su svi, potresnim i plemenitim naporima da se ratom pokidane veze uspostave – stvorili jednu snažnu vibraciju obnove dostojanstva i ljudskih vrednosti, godinama rušenih medju narodima Balkana. Gledali smo najbolje predstave i filmove Sarajevskih autora i učestvovali u susuretima koji su odisali toplinom i razumevanjem. Najvažnije je - ipak bilo to što su sve vodili i organizovali mladi iz celog regiona. Ne znam kako je to tada bilo moguće – valjda je neka donatorska organizacija iz Evrope i možda, iz Amerike, bila zainteresovana da se ti pokidani kontakti ponovo uspostave, pa je finansijski podržala taj, dosta skup projekt, ali sećam se sa je u ovim susuretima bilo i po pet šest odličnih predstava, desetak filmova, prezentacija knjiga, muzičkih dogadaja. Ove, 2013. godine, do poslednjeg momenta nije bilo sigurno da li će uopšte doći i ta jedna jedina predstava Sarajevskog Ratmog Teatra, jer je ta druga, PRST, prikazana u okviru ove manifestacije, ionako na repertoaru BITEF Teatra, gde se igra bez velikog uspeha. Tema ovogodišnjih Dana Sarajeva bila je DETINJSTVO U RATU i o tome se diskutivalo sa izlaganjima i svedočenjima u Kuturnom Centru Beograda, gde je bila otvorena izložba sa tom temom.
U Jugoslovensjom Dramskom Pozorištu, na Sceni Bojan Stupica, bez neke naročite najave, ali ipak, pred skoro punom salom, najviše mladih, verovatno aktivista dotične Organizacije- Inicijative i prijatelja – održana je dakle, jedina pozorišna predstava ove manifestacije – BIO JE LIJEP I SUNČAN DAN, rediteljke Tanje Miletić Oručević i mladih glumaca Sarajevskog Ratnog Tetara. Šta se to desilo da je program tako drastično skraćen? Zašto više nema donatora u svetu koji će podržati napore da se kulturne i ljudske veze obnove, naročito medju mladima razrušenog Balkana? Koji sad to vetrovi duvaju po našim zemljama iz Evrope i Amerike, da nema više donatora za ovakve aktivnosti?...Ili je to prosto prelazni period, ili možda, samo nesnalažljivost mladih organizatora? Ne znam odgovore ni na jedno od ovih pitanja, ali bio sam vrlo žalostan kad sam pročitao program manifestacije, u kome u prvom izdanju – 4 dana do početka, NIJE BILO ni jedne pozorišne predstave! Izložbe, diskusije i filmovi! Možda je to odrešita najava da će se već sledeće godine zavrnuti sve evropske slavine za takve aktivnosti na Balkanu – pa neka stvari idu svojim tokom! A bojim se, da kad na Balkanu pustite da stvari idu svojim tokom, počnu da idu opasnim tokovima podzemnih napetosti i tektionskih poremećaja, koji se završavaju krvavim obračunima, od kojih će se tresti ne samo Balkan, nego i mnogo veći deo sveta! Ne bih želeo da se moje crne slutnje pokažu istinite, ni u primilsi!
Dobro – ipak smo videli tu jednu jedinu predstavu iz Sarajvskog Ratnog Teatra, o kojoj se već mnogo pisalo i koja osvaja nagrade na svim Festivalima na kojima se odigra. Rediteljka Tanja Miletić Oručević i dramaturginja Dubravka Zrnčić – Kulenović, odabrale su ispovesti Sarajlija i sklopile neku vrstu scenosleda, kratkih igranih sekvenci baziranih na tim izjavama koje su glumci igrali u dijalozima i scenskom uobličenju. Naravno – vrlo je teško napraviti pozorišnu varijantu ljudskih sećanja, pogotovo što su te izjave davali ljudi svih generacija i sasvim različitih zanimanja i naravno, različitog dara zapažanja i načina uobličavanja svojih iskaza. Ali – duboki tragizam samog dogadjaja – početak, ali i nastavak ratnih dejstava – okupacije Sarajeva, pre svega, kao i života u toj, skoro četvorogodišnjoj okupaciji sa svakodnevnoim bombardovanjem, ali i sa vrlo komplikovnim životom svakodnevnog preživljavanja u tim uslovima – sve je to dalo i kontekst, ali i sadržaj i stil svih scena koje smo videli. Vrlo hrabar izbor i strukturisanje dramskih situacija, baziranih na jezgrovitim sećanjima učesnika tragičnih dogadaja, način kako se taj materijal scenski dokazivao, sve je to ostavilo jedan složen utisak potvrde ŽIVOTA u okruženju svakodnevne, poludele i slučajne smrti, koja je harala Sarajevom u okupaciji. Po pričama Sarajlija, okruženje smrti, spontano i intenzivno je budilo i podsticalo život - da se izbori i to u najraznovrsnijim oblicima. Sreća je tražena u minimalnim dostignućima, a ljubav je rasla sa količinom opasnosti. Čovek je postajao bliži čoveku i sreća izbegnute smrti, ozarivala je i oplemenjivala svakodnevni život, koji se sastojao sve od samih herojstava. Otići po vodu, nabrati u parku nekog divljeg bilja za čorbu, doneti paket ili sledovanje UN-HA-CE-ERA, naparviti bilo kakvu poslasticu, od bilo čega, ispričati vic, dobiti kaput od starog očevog sakoa – prepravlje u polutami i izmedju bombi, u podrumu koji se trese....Susreti sa ljudima i održavanje onog, od ranije poznatog, Sarajevskog duha šege i zezancije, ali i obavljanje teških dužnosti, u sasvim novim okolnostima života u okupaciji - sve je to, kako izgleda prema ovoj predstavi, ljude koji su prošli taj pakao opsade – oplemenilo i postavilo ih IZNAD sitnih ličnih patnji, omogućilo im da život sagledaju ponovo, braneći ga i gradeći ga istovremeno, u nemogućim uslovima. To proširenje humane vizure i razvijanje i obogaćivanje sposobnosti i veština, izgleda da je umnogome, od preživelih Sarajlija nepravilo skromne i neuništive HEROJE ŽIVOTA, a život im je postao neko novo bogatstvo i neprekinuta radost. Zato su i mnoge scene gorkog sadržaja, ispale radosne u komunkaciji i izazivale dirljiv i zvonak smeh u publici u Beogradu. Taj namerni otklon od patetike patnje – i u samim izjavama ušecnika, a naročito u stilu igre glumaca i u dramturškim i rediteljskim tumačenjima situacija – sve je to stvorilo utisak bogatstva iskustava i novog pogleda u budućnost, ali i u dušama i glavama ljudi, oplemenjih mukama preživljavanja pod okupacijom i u stalnom prisusutvu slepe smrti.
Glumci SARAJEVSKOG RATNOG TETARA – Sonja Goronja, Mirela Lambić, Ana Mia Milić, Maja Salkić, Armila Terzimehić, Benjamin Bajramović, Adnan Kreso, Sead Pandur i Jasenko Pašić, u scenografiji i kostimima Lejle Hodžić i u muzičkoj opremi Nedima Zlatara, odigrali su predstavu Tanje Miletić Orućević, na sasvim poseban način. Tumačili su sutentične ljudske ispovesti, ali ispovesti kojie su postale dramski materijal, u koji su oni ulazili unoseći i lična iskustva, ali ih nisu nametali kroz stil igre, ngo su se držali pozoriššnog jezika – dokazivali su svaku misao i emociju uverljivim glumačkim mehanizmima, a nisu se puzdali samo u značenje i stvarnosnu težinu priče. Do sada smo gledali nekoliko predstava u kojima glumci pričaju SVOJA iskustva iz teških vremena, a ovde je pred nama bio materijal neke jedinstvene, ISTINITE, ali ipak – kad se sve uzme u obzir – LITERATURE, koja je tako i tretirana, pa je sve izašlo na nezavisno i objektivno, poetski nadahnuto i tragično obojeno životvornim humorom. Ova predstava je potvrdila da je došlo vreme da pridje ekstraktu onog najboljeg, nastalog u beskarjnim patnjama ljudi i da se svi zajedno od toga, makar malo oplemnimo i popravimo. Uspeh je bio veliki – publika na Sceni Bojan Stupica aplaudirala je dugo i sa velikm žarom razumevanja. Čestitam, BRAVO!
Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – ponedeljak 20.maj 2013.
Izložba posvećena historičaru i hroničaru Hamdiji Kreševljakoviću otvorena je večeras u depadansu Muzeja Sarajeva - Brusa Bezistanu, kao jedan od niza raznolikih sadržaja što ih je ova muzejska institucija priredila povodom obilježavanja 18. maja, Međunarodnog dana muzeja i Noći muzeja.
Sarajevski ratni teatar s ponosom objavljuje da je u suradnji sa Zakladom “Karim Zaimović” i TKD Šahimpašić, a uz potporu Fonda otvoreno društvo BiH, publicirao četvrto izdanje knjige “Tajna džema od malina” Karima Zaimovića. Ilustraciju knjige potpisuje Dragan Rokvić, dizajn FABRIKA, a knjiga će biti predstavljena na predstojećem Sajmu knjiga i učila u Sarajevu, koji će biti održan od 17. do 22. travnja.
Prema istoj studiji, vrlo mali broj američkih muslimana su podlegli radikalizaciji poslije terorističkih napada koji su se 11. septembra 2001. godine desili u SAD-u.
