blob

DOBRO DOŠLI U SARAJEVO bosanska kahvana kod braće Kreševljaković

22.02.2008.

Biljana Srbljanović: DOLAZI MART

21. februar 09.47 h

Kada se svojevremeno spremao miting na Ušću, bila sam gimnazijalka, u školi je tim povodom bila proglašena radna subota i učenici organizovano privodjeni da slušaju Miloševićev govor, onaj koji je najavio smrt mnogih od njih. Mene roditelji na Ušće nisu pustili, delom zbog toga što su od početka Miloševića smatrali opasnim čovekom željnim vlasti, ipak više zato što su smatrali da na političkom mitingu deci nije mesto. To me je koštalo velike i sistematične mržnje pojedinih profesora čuvene beogradske gimnazije sve do kraja mog obaveznog školovanja, ali me je i naučilo da nije tako strahovito teško ostati mirne savesti u manjini.

Kada sam 9. marta '91., krišom od roditelja, svojom voljom i sa sasvim jasnim političkim ciljem izašla na Trg Republike, ničega me nije bilo strah. Moj drug Brana je tog dana poginuo od policijskog metka ispaljenog u decu na ulici, kod Londona, na dvadeset metara od mene.

U njega je pucala ista ona nelustrirana policija koja nas je mlatila na svakom idućem protestu, godinama posle, ona ista policija koja nas je sačekivala po haustorima u noći kontramitinga, ona što je ubijala boga u ljudima, opremljena za rat sa Dart Vejderom jurila žene što su palile sveće za Sarajevo, ista ona policija koja ovih dana mirno stoji sa strane i jednako mirno gleda kako ranjeno srpstvo ruši svoje gradove, pali carinske prelaze, razbija prostorije politčkih stranaka i stranih ambasada, kidiše na privatne stanove lidera opozicije u nameri da se konačno obračuna sa njima.
Svih tih godina Politikini plaćenici radili su isto što i danas. Huškali, denuncirali nezavisne medije, odobravali nasilje, posebno nad onima koji kritikuju vlast. Svih tih godina u vladi su sedeli ministri za ratna dejstva i radili isto što i danas: manipulisali nesrećom sopstvenih gradjana, pozivali na dogadjanje naroda, nazivali "legitimnim" organizovane rušilačke akcije, paljevinu i podmetanje eksploziva i pretili "spontanim" balvan revolucijama, koje su, od Knina pa na ovamo, Srbiji donosile samo propast. Svih tih godina, povlačili smo ambasadore, pucajući time sebi u nogu, ukidali jezik diplomatije i ustupali mesto srpskom inatu, jurišanju glavom kroz zid, obično od stakla, ali zato tudji, pa neka me boli, samo da ti šteti, godinama je bivao jedini jezik kojim se ova zemlja obraćala svetu.
Svih tih godina, na proteste sam izlazila sa mnogima od vas, na proteste protiv te i takve vlasti, njenih plaćenih novinara, njene korumpirane i surove policije, ubica u njenim redovima, što se sa slobodom medija obračunavaju tako što je targetiraju, markiraju žrtvu, pa prepuste službi ili "spontanom" okupljanju da obavi posao. Isti ljudi, isti metodi, ista opasna ideja, sada nas poziva da joj se pridružimo.
Ne pada mi na pamet. Nikada na ulicu zajedno sa ubicama Djindjića, nikada u protest sa nelustriranom policijom, nikada u protest sa Miloševićevim saradnicima i omiljenim opozicionarima, nikada sa onima koji su uvek bili njihovi, nikada više u novi rat.

Da me ne razumete pogrešno, baš me briga za Mek Donalds, ali smatram kukavičkim i opasnim pripuštanje horde da juriša na tudju imovinu; razbijena stakla nisu strašna, strašno je ono kuda vodi taj put, strašan je obračun sa istinom i stvarnošću, strašno je kad nasilnici kidišu, a niko nema ni malo hrabrosti i razuma da pokuša da  zaustavi ono što se možda još uvek i uz veliki napor zaustaviti može.

Predsednik, koga smo za kosu izvukli i spasili od davljenja, pozove na miting, pa pobegne u Rumuniju, nemajući hrabrosti ni vizije da izadje i kaže jednom - ljudi, dosta! Boris Tadić danas beži da ne bi rekao ono što bi morao i na šta je obavezan - nije vam dosta rata, paljevine, iseljavanja, izolacije, nije vam dosta nasilja, poniženja, mrlja na savesti, ratne sirotinje? Nije nam dosta mitingovanja, dogadjanja naroda, huškačkog novinarstva, plaćenika svake vlasti što tudju decu guraju u rat? Nije vam dosta balvan revolucije, "spontanog okupljanja naroda", organizovanog izvlačenja ljudi na ulicu, medijske manipulacije decom i tudjom nesrećom?  Nije dovoljna Djindjićeva glava, mora li još koja da padne, da se opet svi otreznimo i vidimo šta nam se sprema?

Na ulicu nas danas zove Nikolić, ratnik devedesetih, onaj Samarčić, taj opasan čovek što preti paljevinom i eksplozijama i Koštunica, najopasniji od svih, onaj koji sa nama nikada nije demonstrirao, pa ni u noći petog oktobra, jer se uvek "gadio ulice", onaj što je postao premijer puzajućim državnim udarom, kome danas želi da da završni potez. Demokrate su se razbežale, da ih neko slučajno ne bi naterao da se jednom konačno opredele, pobegla im je čak i mafijaška udovica, što je danas pesmom mogla masu da podoji, škole ne rade, vlast je u transu, normalan svet u strahu: ljudi, šta nam je?

Ne dozvolite deci da izadju na ulicu, ovo nije njihov rat. Ostanite kod kuće, da čuvate ono malo razuma što je preostalo i snagu da se spasu institucije na koje se danas u potaji juriša. Ne dajte im da pobede onako kako jedino mogu - silom i zločinom, pazite se ljudi, dolazi mart. Mesec koji Srbiji zlo nosi.

Preporučujemo: blog Biljane Srbljanović

22.02.2008.

Regionalno selo: KAKO SE BRANI KOSOVO A I METOHIJA OD REPUBLIKE KOSOVO!!!

22.02.2008.

Selo veselo: NEŠTO POPUT PREMIJER LIGE BiH

22.02.2008.

Ratnohuškačko selo: KO SO VO JE GLUPOST SRBIJE

Sinoć je u Beogradu vaskrsnula ona najgora Srbija, koja svoju egzistenciju vidi u pljački, krvi i mržnji prema svemu drugačijem. Mračni duh 90-tih i velikosrpstva su se vratili u duše mnogih malih Srba koji već 15 godina ne mogu da se izvuku iz mraka u koji nas je sve koji živimo na prostorima bivše Jugoslavije gurnula politika Slobodana Miloševića i bolesnih akademskih ideologa koji su umislili da su Srbi Bogom dani gospodari ovih prostora. Bilans vaskrsenja srpske suicidalne politike i mitološkog ludila koje ih je i dovelo na periferiju Evrope su paljevine, ruinirane zgrade diplomatskih predstavništava, ekspozitura stranih banaka, prodavnica, objekata Mekdonaldsa, polomljenih prozora, izloga, semafora i opljačkanih trgovina... Ekipe beogradske Ulice Beograda su nakon protesta u organizaciji Srbijanske Vlade sinoć izledale poput planete majmuna. Hitne pomoći prevezle su između 140 i 150 ljudi u Urgentni centar. Među povrijeđenima je bilo i 35 policajaca.
U američkoj ambasadi, koju su huligani zapalili, pronađeno je ugljenisano tijelo, čiji identitet, kao ni pol, nije još uvijek utvrđen. Rajan Haris iz američke ambasade za B92 kaže da nije u pitanju niko od radnika te ambasade i da se pretpostavlja da je riječ o demonstrantu. Pozvala je srbijansku policiju da utvrdi razlog smrti i dodala da su sigurni da smrt nije izazvana nikakvim kontaktom te osobe i pripadnika obezbeđenja ambasade", rekao je Haris.
Već u toku mitinga počeli su sukobi huligana i policije u krunskoj ulici ispred ambasade Turske. Na zgradu su bačane baklje i kamenice ali je policija uspijela da ih rastjera. U istoj ulici rulja je demolirala i kućicu ispred ambasade naše države BiH. Tokom protestne šetnje, na putu od Doma narodne skupštine ka Hramu Svetog Save, inspirisana huškačkim pozivima Tomislova Nikolića i Nemanje Kusturice jedna grupa se odvojila i krenula u pravcu američke i hrvatske ambasade u Ulici Kneza Miloša, te prema zgradi televizije B92. Ubrzo, podivljala rulja je uspjela da se probije do samog ulaza u ambasadu SAD jer tamo (vrlo interesantno) nije bilo pripadnika policije. Huligani, mahom mladi ljudi, popeli su se na balkon ambasade, skinuli američku zastavu, zapalili je i na jarbol postavili srpsku.
Potom su kroz prozor ubacili baklje, a nekoliko demonstranata je ušlo u ambasadu, u kojoj, u trenutku napada, nije bilo nikoga. Istovremeno demonstranti su demolirali hrvatsku ambasadu, a polupano je nekoliko prozora i na njemačkoj ambasadi. Ispred ambasade Kanade zapaljen je jedan automobil, a duž čitave Ulice Kneza Miloša prevrtani su kontejneri. Nešto kasnije, uslijedila je oštra intervencija policije koja je na demonstrante u Ulici kneza Miloša bacila suzavac, a zatim ih i potisnula koristeći blindirana vozila "hamere". Grupe demonstranata napadale su i ta vozila policije, pa su policajci u opremi za razbijanje demonstracija krenuli u akciju potiskivanja. Policajci su koristili i palice, pa je veći broj demonstranata povredjen. Tek potom, vatrogasci su mogli da pridju američkoj ambasadi i gase požar koji je u medjuvremenu zahvatio dva sprata zgrade.
Incidenata je bilo i ispred belgijske i britanske ambasade, ali policija je uspela da otjera huligane ispred tih objekata. Huligani su izlomili kućicu ispred britanske ambasade u Resavskoj ulici, a demolirali su i opljačkali obližnji kiosk. Na Slaviji se na meti izgrednika našao Mekdonaldsa, koji je demoliran i zapaljen.
Krajnje dramatično je bilo ispred TV B92., jer u trenutku kada je rulja krenula prema njima oko zgrade nije bilo dovoljno policijskih snaga. Veran Matić rekao je da je večeras u blizini te stanice "bilo dramatično", ali da je u međuvremenu povećan broj policajaca koji obezbeđuju zgradu i da se situacija stabilizirala.

Ipak, kao što je sinoć u svom javljanju za FTV rekao Petar Luković, rulji su od Kosova draže bili proizvodi Nike-a idr. koje su pljačkali širom Beograda. Pero je naglasio da ni u vrijeme duhovnog inspiratora ovog skupa – Miloševića – nije se desilo da televizija Srbije ukine prikazivanje američkih filmova. Sudeći po govoru ispred Narodne Skupštine Srbije (pred oko 300.000 nezadovoljnih Srba) to bi se moglo pripisati Nemanji Kusturici koji je u svom umobolno-linčerskom govoru pozivao na Srpski mit o Kosovu pitajući masu okupljenih 'Gdje su sada miševi' misleći na sve one koji čuvaju obraz Srbije svih ovih godina, a to su prema dosadašnjim njegovim srbovanjima 'LDP, B92,Helsinški komitet za ljudska prava Srbije, nezavisni novinari... Još gori od Kusturice bio je opskurni Tomislav Nikolić koji je rekao ' da su Srbi dva dana tugovali, treći dan su zapalili granične prelaze na Kosovu, četvrti dan okupili 2 miliona ljudi, a peti...'. Ove tri tačkice su se kasnije dopunjene kada je rulja krenula u odmazdu prema stranim ambasadama i neistomišljenicima.  Također, prisutni su pozvani da u narednim danima idu u Kosovsku Mitrovicu što je laskalo onima u masi koji su tražili rat protiv Kosova. Uz Koštunicu koji je izgledao poput kakvog duševo oboljelog fanatika, skupu pod nazivom 'Kosovo je Srbija' poseban šmek dalo je pojavljivanje mečke iz Banja Luke, Milorada Dodika, koji je na njegovo iznenađenje dočekan zvižducima i mlakim skoro nečujnim aplauzom. Razlog se vjerovatno može tražiti u činjenici da je on ipak davao podršku Tadiću, da je dovoljno pamatan da zna da će Banja Luka ostati u BiH, da je RS policija ipak zaustavila eskalaciju divljanja u gradovima manjeg bh. entiteta, a da je s druge strane  masa prisutnih bila ipak više u folu onih radikalnijih srpskih snaga. Za razliku od neodgovornog i blentavog postupka Dodika koji je pokušao sinoć kroz zvižduke okupljenih četnika  izgovoriti svoje ljubavne poruke svojoj 'otadžbini', LDP i Čedo Jovanović su upozorili srbijanske vlasti da sačuvaju zemlju od daljih gluposti koje su je dovele na ivicu građanskog rata. 

Da je Dodik zaista sporo konta potvrdilo je i odluka Narodne skupštine RS kasno sinoć da obnovi svoje zahtjeve za referendumom za odvajanje od BiH te genocidom očišćene teritorije BiH koju su stvorili isti oni koji su u Beogradu rekli svoje 'Ne' miru, Evropi i normalnom životu.  

blob

ANTENA :


Bloggerski svijet:

MADE IN BOSNIA:

REPERTOAR KINA BLOB:
Kino ne radi zbog nedostatka grijanja





BROJAČ POSJETA,nejasno je kako radi, i pokazuje više posjeta nego drugi brojači
4712290

Powered by Blogger.ba

Samo ovaj blog